Prahrišćansko mišljenje i življenje

Za prahrišćane važi Božja ljubav i ljubav prema bližnjem, život jedinstva koji obuhvata životinju, biljku i kamen, sve životne oblike na čitavoj Zemlji i u celokupnoj beskonačnosti. Prahrišćani teže da čuvaju jedinstvo s unutarnjim bićem svoga bližnjeg, svejedno kako on misli i kako se ponaša. Oni nisu podmuklice; oni kažu šta je u stvari. Oni se ne raspravljaju kad se radi o tome ko je u pravu.

Prahrišćani dopuštaju svakome slobodu mišljenja i postupanja, ali tu slobodu oni uzimaju i sebi. Oni ispunjavaju Zapovest daj caru carevo, a Bogu, šta Bogu pripada. Dakle oni daju «šta je carevo», plaćaju poreze itd. Budući da su prahrišćani ljudi, koji se pridržavaju carevih zakona, kada je potrebno oni idu caru kako bi na sudu dobili pravdu.

Za prahrišćane današnjeg vremena, prahrišćansko delo je vrlo bitan temeljni princip njihovog življenja i mišljenja. Oni informišu kada se radi o zloupotrebi imena Isusa, Hrista, Kojeg oni slede. U svojim Hristovim preduzećima oni se uvek oslanjaju na poruku: „Uvek budi veran i pošten“. Ili: „Šta ne želiš da ti čine, ne čini ni ti drugome“. 
Prahrišćani rade i žive zajedno u zajednicama; to su samci, isto tako i netaknuta partnerstva i brakovi. Prahrišćani u Hristovim preduzećima rade pretežno za izgradnju Zemlje mira i za nadoknadu prirodi i životinjama.

Prahrišćani se mole Večnome, Bogu, Ocu svih nas, i Hristu, Otkupitelju svih ljudi i duša koji kao svetlo, snaga, ljubav i život boravi u svakoj duši. Oni veruju u jedinog Oca svih ljudi i bića, večnog Oca u nebeskom Carstvu.

Očenaš je reč dela Isusa, Hrista. On nas je učio: „... Koji Jesi na Nebu“. Prahrišćani svete večnog Oca na Nebu. Oni svete Njegovo ime trudeći se da prepoznaju Njegovu volju i da je izvrše. Očenaš ih uči dalje: „Naše Carstvo dolazi, i Tvoja se volja vrši.“
„Naše Carstvo“ znači: Sva čista bića, sva deca Božja – u koja spada i unutarnje biće svakog čoveka – kao deca večnog Oca su posednici Carstva Božjeg. Ako mi ljudi korak po korak ispunjavamo Njegovu volju, sazrećemo u Carstvo Božje i nakon što fizički preminemo vratićemo se opet kući u večnu domovinu. Prahrišćani se takođe mole da dođe Carstvo Božje i da se Njegova volja vrši.

U mnogim Božjim objavama za današnje vreme Isus, Hrist, je po smislu objavio: Ljudi koji sprovode u delo Očenaš i teže jedinstvu s najdubljom nutrinom ljudi oko sebe, ali i jedinstvu sa životinjama, s čitavom Majkom Zemljom, trebali bi započeti postupno ispunjavanje Očenaša koji se molio tokom mnogih vekova i koji je molitva dela. Ko dopusti da Božja volja postane aktivna, taj održava mir i steći će zemlju – tako je govorio Božji Duh u Proročkoj reči preko Gabriele – na kojoj će se mir moći videti i osetiti: carstvo jedinstva i mira, ostvarena Beseda na Gori.

To se dogodilo i događa se. Prahrišćani su – uz potporu ljudi koji vole prirodu – kupili mali komad miroljubive zemlje i marljivim radom je oblikovali i izgradili. Taj komadić zemlje raste i napreduje. Ljudi na toj zemlji teže da u svakom pogledu miroljubivo misle i žive.

U međuvremenu se mnoge spašene životinje nalaze na toj maloj miroljubivoj zemlji u miru i slobodi. Prahrišćani na toj miroljubivoj zemlji ne vole samo životinje koje čuvaju i izdržavaju – prahrišćani poštuju i cene takođe i biljke, grmlje i drveće: zapravo oni su započeli da vole Majku Zemlju, koja ljudima poklanja život. Budući da prahrišćani vole životinje polja i šuma, životinje na zemlji i u njoj, u vazduhu i u vodama, sadili su i sade na ogoleloj, pustoj zemlji šumarke, grmlje i biljke za životinjski svet. Oni čine najbolje što mogu za život jedinstva.

Tako sazreva mala Zemlja mira,malo carstvo ljubavi, života i jedinstva. To je mali početak miroljubive zemlje, jer kao što je na Nebu, može biti i na Zemlji – takođe još u trodimenzionalnom svetu: mir.

Reč "mir" ponekog posetioca miroljubive zemlje podseća na Vitlejem. Mnogi je stoga nazivaju i "Zemlja Novi Vitlejem". Svaki iskreni posjetitelj od srca je dobrodošao da sam oseti: Tu je mir